STENICA

Halyomoprha halys (braon mramorasta stenica) je štetočina koja u posledjih nekoliko godina dovodi do velikih gubitaka u prinosu i značajno utiče na kvalitet jabuke, posebno kod sorte Granny Smith. U godinama kada je njena brojnost velika, na kasnijim sortama jabuka, zabeležene su štete do preko 40%. Braon mramorasta stenica najveće štete pravi na sorti Granny Smith, najverovatnije zbog berbe u oktobru mesecu, najčešće nakon žetve ratarskih useva. Tada Braon mramorasta stenica prelazi sa ratarskih parcela u voćnjake. Sorte koje se beru nakon sorte Granny smith kao što su Fuji, Pink Lady, Crimson snow su takođe podložne štetama. 

Štete koje nanosi braon mramorasta stenica u zasadima zavise od godine. U nekim sezonama je skoro pa beznačajna, dok su u nekim sezonama štete izrazito velike.

Braon mramorasta stenica je migratorna i polofagna vrsta. Preleće sa jednog useva na drugi, hrani se povrćem, voćem, ratarskim usevima, korovima itd. Masovnija pojava ove stenice je u periodu od avgusta do oktobra meseca, gde se prvenstveno javljaja na ratarskim usevima, ali jeprisutna i u voćnjacima. U tom period, značajne štete su moguće u zasadima trešnje. Braon mramorasta stenica preferira ishranu na plodovima ili semenu biljaka a prilikom ishrane, u biljno tkivo svojim stiletom, ubacuju digestivne enzime koji razaraju biljne ćelije. 

U našim proizvodnim uslovima ima dve generacije godišnje, prezimljava imago. U savremenim voćnjacima jabuke najčešće prezimljava tako što se zavlači u „kape“ na stubovima koji nose protivgradnu konstukciju. Smatra se da je period razvića od stadijuma jaja do stadijuma adulta u njivskim uslovima 35-50 dana. Temperatura koja je neophodna za polaganje jaja je preko 21°C.Nakon polganja, na površinu jaja se luče bakterije koje su obligatni simbioti zbog čega senajmlađi razvojni stadijum-nimfe, mogu naći nekoliko dana na jajnom leglu i ovo predstavlja pravi trenutak za tretman suzbijanja, upravo zbog toga što su u tom trenutku ispiljenje nimfe grupisane. Nimfe imaju pet razvojni stadijuma. 

Problem suzbijanja braon mramoraste stenice je to što je dostupan mali broj aktivnih supstancikoje imaju određen stepen efikasnosti na njih, a čak iako je tretman bio uspešan problem je konstantno doletanje novih jedinki na gajene useve. Aktivne supstance koje se najčešće koriste u praksi su deltametrin i acetamiprid. Međutim, najbolja mera borbe je zatvaranje kompletnog voćnjaka pomoću „Cage“ sistema. Naime, ovaj sistem funkcioniše tako što se voćnjak u potpunosti zatvara sa svih strana sa protivgradnom mrežom- koja sprečava ulazak insekata u voćnjak. Zatvaranje ,,kaveza” se sprovodi nakon fenofaze precvetavanja i tako zatvoren ostaje sve do kraja berbe, dok postoji opasnost od šteta. Još jedna mera borbe protiv Braon mramoraste stenice jeste primena bioloških preparata koji mogu da deluju direktno na bakterije koje sama stenica luči, a koje su neophodne za završetak određenog razvojnog stadijuma ili mogu da deluju kao repelenti, pa tako prave ambijet koji ne odgovara ovoj štetočini gde ona bira druge lokalitetet za naseljavanje.